Reviews by mislav

ovaj album od kečine spašavaju obrada toking heca i još pokoji rijedak okej moment. ostatak je smeće

zzz. repniški repniga balija repniški repniguje

generična, preproducirana pop pizdarija. za slastičarnicu, po mogućnosti ipak hipstersku, što je u neku ruku još i lošije. a autotjun je naprosto katastrofalan. nakon slušanja imao sam osjećaj kao da me album potpuno izmorio a istovremeno je bio jako dosadan i bezvezan. ovo je za kečinu. jebiga, morao je doći album koji će narušiti niz načelno neloših ili boljih albuma

kratko i slatko, jako dobro. super mi je njen glas. uz bok prethodno odslušanom albumu (»frank«)

album poznat otprije! imam ga i na CD-u (jebote, ne znam je li do sreće ili sam se ja promijenio, ali ovaj mjesec mi je pun jako dobrih albuma)

no primoran sam ovom dati četvorku jer jednostavno nije na razini »the queen is dead«. neke su mi pjesme (npr. druga i šesta), premda sam album više puta preslušao, i dalje zaboravljive. debeli favoriti su mi i dalje »i wan't the one i can't have« i »barbarism begins at home«. odličan bas na čitavom albumu (kao i uostalom na svakom njihovom). s druge strane, još jedan razlog za ocjenu manje jest naslovna pjesma, koja jednostavno nije dobra i čija je poruka po meni imbecilna, bez nje bi album bio možda i za peticu

srbenda snimio sasvim solidan album

jaoooooooooooo

ovaj je album mogao biti tolko dobar... glazbeno je načelno jako dobar. prvi problem: žešće pjesme, deračina - nula bodova, ništa. drugi problem: za dobar dio pjesama nađu način da ih nekako useru, npr. »homemade« je dosta dobra pjesma, ali onda dođe onaj neki emo/vikalački polurefren koji potpuno uništi dotadašnji ugođaj. sve u svemu jedna velika šteta, dajem trojku jer mi je jednostavno za trojku, ali mi je toliko žao jer bi uz poneke filtre album bio bez problema za četvorku, pa možda i nešto bolje...

vidim ja sve vas šupke koji ovome dajete kečine ili labudove a usrane početničke albume od bitlsa uzdižete u nebesa, resite superlativima i obasipljete peticama... da je ovo nešto posebno dobro, pa baš i nije, al nije ni loše kolko pišu, svakako nije očekivano s obzirom na to po čemu su bidžizi inače poznati. pjesma »whisper whisper« na neku mi se foru neironično svidjelo, stoga velikodušna trojka

jako dobar album... tom waits bio mi je genijalno otkriće zahvaljujući ovoj stranici, prethodno mi je dala da odslušam »bone machine«, koji je naprosto genijalan. nakon toga na svoju sam ruku kupio i odslušao možda njegov najpoznatiji i najpoznatiji album, a svakako po omotu najprepoznatljiviji, »rain dogs«, koji je podjednako izvrstan. ovaj mi je nakon prvog slušanja trunku slabiji od navedenih dvaju, ali je i dalje jako jako dobar i svakako iznad prosjeka s ove stranice

kvalitetno arenbijevsko repništvo, dosta više pjevanja, što je kod mene uvijek plus. načelno nisam sklon albumima u ovom žanru koje sam dosad dobivao, ali ovaj je stepenicu iznad njih, rekao bih, pa stoga jedna lijepa trojka

prva pjesma bila je dosta dobra, a onda me ostatak razočarao, koji je bio na granici neke pičkaste indi prosječnosti. pretkraj se dojam malo popravio. nije loše, pa dajem tri, al dojma sam da je moglo puno bolje

dosta zabavan novovalni album, odmah me podsjetio na devo, xtc, pa i na toking hece. sviđa mi se kako si pašu muški i ženski vokal. druga polovica mi je ipak bila nešto slabija, album kao cjelina negdje mi je između trojke i četvorke, no dat ću četvorku jer sam dobre volje i jer se ovomu namjeravam vratiti

album poznat otprije! malo žalim što sam njihovom prvencu dao peticu jer je ovaj album na valjda svaki mogući način bolji od prethodnog. zaboravim koliko je posljednja stvar izvrsna. sintićastije što će još više doći do izražaja u bendu-nasljedniku. sve u svemu izvrsno

kratko, jasno, odma prešli na stvar i u gotovo 16 minuta nisu sašli. premda pjesme podosta nalikuju jedna na drugu, u biti je ovaj album stilski raznovrsniji od npr. debija ramonsa. poneke pjesmice sadrže i određenu dozu melodičnosti, sve u svemu nije loše. mislim da je trojka zaslužena, premda vjerojatno neću više nikad slušati

sasvim solidan, neloš album. ima dobar vajb. al nije da padneš na guzicu i u konačnici nije ništa vanredan, pa stoga jedna lijepa trojka

pink flojd legenda

pojmom »koncept-album« i štaliveć danas se jako razbacujemo i mislim da se gotovo svakom albumu tepa da je takav. ako ijedan album zaslužuje da ga se tako nazove, mislim da je to ovaj. silno razvikan, s jednom izrazito ofucanom pjesmom koju zbog toga ne mogu smisliti (drugi dio »another brick in the wall«, uh). no unatoč tomu »the wall« je naprosto genijalan. maestralni prijelazi, tematska preklapanja, zaokružena kompozicija, osjećaj rastopljenosti i rastaljenosti svega, a istovremeno pjesme funkcioniraju i kao odlični samostalni uradci. i meni najbitnije: izvrsno zvuči. vjerojatno je hiljade glazbenih kritičara reklo sve što bih ja mogao reći, pa i bolje i više, tako da bolje da ne pokušavam dalje. reći ću da razumijem hajp i da mi je jako žao što ga nisam preslušao puno ranije

jošte jedan sasma neloš album ovog benda. no, premda je jako počeo, malo mi se sve do kraja usralo, pogotovo sa zadnjom stvarju. i prethodno preslušan njihov album bio mi je nekako između trojke i četvorke, a budući da sam tomu ipak dao četiri, ovaj će dobiti trojčicu

pa iskreno sasvim solidna elektronika, nije da bih ovako stavio slušalice i slušao, ali za pozadinu dosta fora i nimalo loše... iznenađen sam da je iz devetestih, zvuči dosta novije

eh. mislio sam da će biti lošije, ovako je samo srednja žalost. smiješno mi je da je ovo opisano kao »metal« i »hard rock« kad je riječ o izrazito komercijalnom roku s generičnim sintićima iz osamdesetih... sve u svemu bezveze, barem je kratko, ne treba trošiti previše riječi na ovo

dosta dobar vajb te stoga dosta ugodno slušanje. sviđa mi se glas. no nije me nešto oborilo s nogu, nekako mi stremi visokoj trojci...

da, dat ću na kraju trojku, no možda se koji put odlučim ovom vratiti, pa mudrije procijenim...